Svedoci smo ovih dana da se petarde bacaju na svakom ćošku. Najčešće ih bacaju deca školskog uzrasta, a ono što je zabrinjavajuće je što se u najvećem broju radi o jako maloj deci, najčešće uzrasta 8-10 godina.
Ne mare mnogo za negodovanje odraslih kojima to smeta, ne mare za kritike da tako redovno plaše malu decu, bolesne ljude, ili, pak, bude nekoga. Obično se rasprava završi na tome: “Znaju mama i tata da ja bacam petarde i nemate Vi šta da mi govorite”. Još je poraznije što se neretko radi o deci policajaca ili prosvetnih radnika, koji bi trebalo da budu primer drugima. Primer i jesu, ali negativan.
U Splitu u Hrvatskoj sinoć je izbio požar. Srećom, niko nije povređen, a gasilo ga je 13 vatrogasaca. Uviđajem je potvrđeno da je požar izazvala petarda koju je bacilo dete, piše N1 Zagreb. Neko dete kome su isto tako roditelji znali da baca petarde ili kupili iste, da bi mu pružili neko zadovoljstvo u pravljenju nepotrebne buke i terorisanju suseda.
“Utvrđeno je da je požar izazvan pirotehničkim sredstvom koje je palo na plastičnu balkonsku roletnu. U požaru su izgoreli predmeti koji su se nalazili na balkonu, takođe oštećena su stakla na vratima i prozorima na balkonu i zacrnjeni zidovi u prostorijama bliže balkonu. Utvrđeno je da je pirotehničko sredstvo bacilo dete s balkona drugog stana“, navodi se u saopštenju.
Srećom, niko nije povređen. A razni incidenti sa petardama se dešavaju svake zime oko novogodišnjih praznika. Uzalud apeli, molbe, pritužbe, ne vredi. Roditelji su ti koji deci dozvoljavaju razne gluposti, daju novac za to i podstiču. A kad se nesreća desi, ko će biti kriv? Petarde nisu igračke, nesreće se događaju često, a najviše stradaju šake i prsti, te oči i delovi lica. Neretko je reč o dubokim povredama u kombinaciji sa opekotinama, čije je lečenje dugotrajno. Možemo li konačno da se osvestimo u vezi sa tim mi odrasli, roditelji, i da dajemo deci pozitivne primere, a ne da im budemo podstrek u pravljenju gluposti?